RUSMIRGADZO.COM.BA
Divovski oblaci nad Biračom
»
»
»

Heinrich Wilhelm Gottfried Waldeyer-Hartz je njemački anatom, rođen 6. oktobra 1836. godine (Hehlen der Weser, Braunschweig), umro 23. januara 1921. godine u Berlinu.

Prvo obrazovanje stekao je u gradu Paderborn, a zatim je 1856. godine primljen na Univerzitet Göttingen, na studij matematike i prirodnih nauka. Međutim, kroz svoje poznanstvo s velikim anatomom, kakav je bio Gustav Friedrich Jacob Henle (1809-1885), čija je predavanja redovno pohađao, odlučio se pod njegovim uticajem na promjenu, te započeo studij Medicine u Göttingenu.

U historiji Medicine Waldeyer-Hartz će ostati zapamćen kao utemeljitelj teorije neurona, uvodeći pojam “neurona” za opisivanje funkcije jedinica nervnog sistema na celularnom nivou, iznoseći i razjašnjavajući taj pojam 1891. godine. Već 1873. godine Camillo Golgi (1843-1926) osmislio je metodu prikaza nervnih stanica impregnacijom srebrnim nitratom, što je omogućilo da se mikroskopski potvrdi postaojanje ćelija nervnog sistema, koje su kasnije po njemu i dobile ime: Golđi ćelije. Ova ćelija sadrži mnoga razgranjenja u vidu dendrita i ima mogućnost spajanja sa susjednim, istovrsnim ćelijama. Dokazujući da Golđi ćelija postoji, Waldeyer-Hartz je mogao postulirati, a kasnije su Ramon i Cajal bili u mogućnosti ustanoviti da je neuron doista osnovna strukturna jedinica nervnog sistema.

On je takođe je uveo pojam “hromosom” (1888) za opisivanje tijelašca u jedru ćelije, te izveo brojne pojmove iz Embriologije, uključujući i one koji opisuju strukturu razvoja zuba, a koji su još uvijek u upotrebi. Waldeyer je takođe prvi objavio opis nazo-oro-faringealnog limfatičnog tkiva (Waldeyerov limfatični prsten), po njegovim embriološkim i fiziološkim odlikama.

Bio je izvrstan učitelj Anatomije i Histologije. Zajedno sa učenikom po imenu Johannes Sobotta (1869-1945) držao je predavanja koja su po svome konceptu i raznovsrnosti bila neprevaziđena.

Kroz njegovu školu anatomije prošlo je više od 20.000 studenata. Nažalost, bio je žestok protivnik da se ženama omogući pravo na studij, te je čak uređivao poseban prostor u kojem bi se održavale posebne disekcije za žene.



 

Preveo i priredio Rusmir Gadžo, student Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, 24. aprila 2011. godine